U narodnoj medicini se koristi kao lek za upalne procese creva, želuca, jetre, bubrega, žuči i mokraćnih puteva. Ime na latinskom znači da je ova biljka spasonosna i lekovita i smatra se jednim od najboljih prirodnih antibiotika i antiseptika.
Tokom istorije delotvornost žalfije bila je potvrđena i zakonom! Naime, Karlo Veliki je znao za njenu lekovitost, pa je zakonom naredio da svi manastiri moraju da uzgajaju po stotinak različitih vrsta lekovitih biljaka, od kojih je na prvom mestu bila upravo žalfija.